Balavac naseljava vode Evrope, sa izuzetkom Španije, Italije i Grčke. Nalazmio ga u većem delu Sibira do Bajkala. Živi na dubini 3-5 metara, u velikimj jezerima, a i u rečicama i velikim rekama. Građom podsća na bandara. Prednje, bodljikavo, leđno peraje povezano je sa zadnjim. Debele bodlje se nalaz i u podrepnom peraju. Kružni poklopci (obrazi) takođe su snadbeveni sa 11-12 oštrih bodlji. Ima velike buljave oči mutnoplavičaste boje. Leđa su mu sivozelena sa crnkastim mrljama i tačkama, bokovi žućkasti, a trbuh beličast. Boja njegovog tela uglavnom zaisi od prebivaišta. U rekama i jezerima sa peščanim dnom balavac je uvek svetlije boje nego sa muljevitim dnom. Dugačak je oko 13 centimetara, mada pri povoljnim uslovima može da bude i duži. Najkrupniji grgeči su na ušćima reka i u velikim jezerima. U nekim jezerima Rusije ulovljeni su grgeči od 16 kilograma. Takav gigantski rast zavisi pre svega od količine hrane koje ima tokom cele godine. Bodlje su mu šuplje poput igala za injekcije koz koje luči otrov iz podkožnih žlezda (ihtiotoksin), pa se posle uboda oseća intenzivan i trajan bol. Mresti se u aprilu i maju, kada ženka pložo 50.000-100.000 jajašca ikre žućkaste boje, prečnika 0,8-1.0 mm. Mrest se dešava noću i u sumrak, na samom dnu. Ikra je veza pihtijastom mada ne i lepljivom sluzi, pomoću koj se hvata za kamen ili dno, izuzetno za travu. Tačnije ona se zadržava u neravninama dna, jer leži u gustom sloju sluzi. Mlađ se izvaljuje nakon dve nedelje i izgleda ostaje na istom mestu do kraja leta, pojavljujući se u plićacima ne dostigavši dužinu 2,5 cm. Retko se sreće na dubinama manjim od dva metra, jer izbegava sunčevu svetlost i toplu vodu. Boravi pored strmh ili stepenastih obala, jer je talasi razbijaju i nanose gliste i larve. U rečnim jezerima, kao riba noći i sumraka, živi u jamama ispod zasečenih obala, ali najviše voli brane i mostove gde nalazi hranu i hladovinu. Posebno ga privlači larva komarca. Grgeč je društvena, miroljubiva riba koja skoro celog leta živi na istom mestu i menja ga samo kada voda postane previše topla. Lovi se udicom, a skoro nikada mrežom, jer nema privredni značaj. Pecanje grgeča možemo podeliti u tri perioda: prolećno-letnji, od trenutka vraćanja vode u korio do vremena kada voda dostigne 12 stepeni C; jesenji: do zamrzavanja vode; zimsko-jesenji: od zamrzavanja vode do topljenja leda. Grgeča treba tražiti na dubokim mestima, u udubljenjima i jamama. Skoro uvek se lovi na plovak, udicama 5-8 i najlonom do 0,20 mm. Mamci su: komadći gliste, parčići mesa od ribe, crvići.

BISTRO

Čivčić Siniša