Rasprostranjenost
Bandar naseljava vode Evrope i Azije, dok ga u Holandiji i Španiji nema. Kod nas živi u tekućim vodama dunavskog sliva, mada ga ima i u vodama egejskog sliva. Nalazimo ga i u barama, jzerima, ritovima, mrtvajama i drugim stajaćim vodama. Zadržava se uglavnom u dubokim vodama. Bandar je najrasprostranjenija riba sveta, jer osim skoro cele severe hemisfere, gde mu je prirodni areal rasprostranjenosti, naseljava i južnu hemisferu, Autraliju i Novi Zeland.
Karl Line ga je prepoznao i odredio kao vrstu 1758. godine. On je ujedno osnovna vrsta ogromnog reda riba Perciformes, sa 22 podreda, 1.367 rodova i više od 7.800 vrsta. Poreklo verovatno vodi od nekih morskih riba (bracin, pirka, kernja). Od sredine sedamdesetih tri vrste grgeča su od tipske vrste odvojene kao zasebna vrsta na osnovu razlike u skeletu i leđnom peraju. To je severnoamerički žuti grgeč Perca flavescns M. 1811, koji je do tada smatran samo gegrafskom podvrstom. Grgeč Balhaškog jezera (Kazahstan) Perca schrenki Kesler 1809. Naš bandar i američki grgeč su nesumnjivo u bliskom srodstvu. Po svim svojim odlikama skoro s identični. Bandar ima snažno i lepo razvijeno telo, sa strane malo stisuto i dosta visoko. Leđa su mu tamnozelena, bokovi svetliji, a trbuh žućkast ili beličast. Po telu ima 5-9 vertikalnih pruga. Leđno peraje ima dva dela: prvi je čvrst i bodljikav, a u drugom je samo prva žbica vrsta a ostale su mekane. Trbušna peraja su mu žućkastocrvena, a repno sivkastozeleno. Naraste do 30 cm i dostigne težinu do 2 kg. U našo zemlji se love primjerci od 500 grama.
Mrijest
Mresti se od mara do maja. Ženka ima samo jedan jajnik, nastao spajanjem da prvobitna. Posebni jajovodi ne postoje. Mresti se na različiim područjima i dubinama. Glavni stimulator mresta koji traje od nedelju do mesec dana je porast temperature. Na mresna polja prvo dolaze mužijaci, a te nakon dva-tri dana ženke, koje plivaju tamo-amo bez ikakvog smisla. Jedini cij im je da privuku mužijaka. Svaku ženku prati 2-5 mužijaka. Pred mrest ženka pliva ukrug i savijanjem tela i kontrakcjama izbacuje ikru u obliku spiralne trake dugačke i do dva metra. Mužijaci (obično dva) plivaju iznad nje i izbacuju mleč. Posle tog čina i mužijaci i ženke su ošamućeni oko pola sata i bez osećaja su za ravnotežu.
Ishrana
Bandar je jedna od retkih riba koja tokom života ima kompletnu ishranu. Posle izleganja pri veličini 4-7 mm hrani se zooplanktonom. Pri veličini 40-50 mm prelazi na ishranu sitnim bezkičmenjacima sa dna larvama insekata. Kasnije bandar trpi morfološke promene da bi prešao na ishranu ribom. Usta mu se povećavaju a i prednji dio tela. Zadnji deo postaje srazmerno deblji i snažniji. To se posebno uočava kod jezerskog bandara, koji po pravilu brže raste. Bandarima dugačkim 10-15 cm osnovna hrana je sitna riba, ali i dalje u svojim obrocima koriste faunu dna i nikako je se ne odriču, čak i kad postanu „kapitalci“. Aktivnost ishrane se smanjuje sa padom temperature ispod 4 stepena C. Pri temperaturi iznad 14 stepeni C energija koja se stvori unošenjem hrane pospešuje rast bandara i sazrevanje njegovih polnih žlezda.
Lov
Bandar se najuspešnije lovi pre i posle mresta, ali je ulov dobar i u jesen. U tekučim vodama ga treba tražiti na šljunkovitom dnu, Dok je u stajaćim vodama najčešće na podvodnim uzvišenjima (grgečki brežuljci). Na njihovim padinama bandari strpljivo čekaju svoj plen. Lovimo ga na čekanje, dubinski ili na plovak. Na tekućim vodama ga obično lovimo dubinski kako ne bi smo stalno zabacivali plovak koji voda dovodi na obalu. Za dubinski lov koristimo štapove težine bacanja 20-40 g, dužine do 3 metra. Najlon je debljine 0,20 mm, a udice 4-6. Sistem je takav da olovo bude na dnu, a na 10-15 cm prikačena udica. Treba koristiti udice sa dužim vratomzbog lakšeg vađenja, jer bandar duboko proguta mamac. Na mirnijim vodama je mnogo zanimljiviji lov na plovak. On može da bude klizajuči ili fiksiran, što prvenstveno zavisi od dubine vode i dužine štapa, i dovoljno velik da ga keder ne potopi. I u tom slučaju mamac treba da bude pri dnu. Za mamac je najbolja sitna gavčica ili crvenperka. Bandara možemo loviti i varalicom , i to voblerom manjih dimenzija i leptirastom varalicom br.1. Poslednjih godina se izuzetan uspeh postiže letećim mamcem. To je silikonska varalica koja imitira ribicu ili račića. Leteči mamac padne na površinu,pa potom tone, odlazeči od ribolovca dok ne stigne do dna. To čovjeku omogućava da dosegne do mjesta do kojih ne može sa drugim varalicama. Varalicu nije potrebno ponovo zabacivati kada padne na dno, već je dovoljno podići vrh štapa i varalicu odvojiti od dna, pa je ponovo pustiti da tone. Sve će se ponoviti. Mašinicu ne treba namotavati, sem kada menjamo mesto. Pomoću letećeg mamca možemo ući ispod splava, potopljenih panjeva, ispod mostova, tj. Do mesta gde se bandar nalazi. Bandar je veliki borac, pa je zanimljiv za sportski ribolov.
Meso mu je najukusnije, sa vrlo malo kostiju, manje od smuđa (bandar ima samo 25 kostiju). Jedini problem nastaje kod čiščenja krljušti. Da bi smo ga lakše očistili, treba to uraditi odmah posle ulova (dok je živ) jer se tada krljušt lako skida.Ako to ne uradimo,treba ga pre čiščenja potopiti u ključalu vodu nekoliko sekundi, ili ga jednostavno odrati.

BISTRO

Čivčić Siniša