|
|
|
 Klen (Leuciscus cephalus): |
Klen se lovi na više nacina: dubinski, varalicarenjem, mušicom, na plovak i na "pec". Dubinski metod lova se primenjuje za vreme vecih voda, narocito u proljece i u kasnu jesen. Ostali metodi su uspješni u ljetnjem dijelu sezone. Narocito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifican za manje rijeke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je imati vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje velicine oko broja 12. Najuspešniji mamac je skakavac. Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi racuna da mamac što laganije padne na površinu vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da zagrize cak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivanja, cio se postupak ponavlja. Duže cekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mjestu za ribolov treba prici što tiše, bez naglih pokreta, narocito ako su klenovi na površini vode. Kada se zauzme dobra pozicija za zabacivanje, za kratko se saceka, i kada se uveri da su klenovi ostali tu, pocinje se lov. Mamac treba da padne 20-40 cm ispred uocenog klena. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, vec ga povlacenjem najlona sprijeciti u tome. U jurnjavi i otimanju za plijen koje tada nastane, udicu obicno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, prije kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energicno da bi se udica sigurno zabola. Zakacenom klenu ne treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u vecini slucajeva, on uspješno oslobada udice pre nego što ga izvucemo na obalu. Klenovi koji se love na taj nacin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko rijedi i oprezniji, ali se i oni ponekad ulove. |
|
|
![](javascript:popUp("prijava_ulova/89.JPG"))
